|
|
|
Превентива - савети >
Наркоманија > У почетку дрогу узимате ви...
ЕДУКАТИВНИ ПЛАКАТ - ОПОЈНЕ ДРОГЕ
“Боље је спречити, него лечити“ - од античких времена позната сентенца, која са мало речи много каже, и данас има своју примену. Не само у медицини, где је њен значај најочигледнији, већ и другим областима људског деловања. Овим античким правилом, кратко, језгровито и недвосмислено се указује на значај превенције у сузбијању појава социјалне патологије.
Наркоманија, као једна од социопатолошких појава, завређује и заслужује значајно превентивно поступање. Многи аутори наркоманију називају друштвеним злом или неинфективном епидемијом двадесетог века, где је млада популација најугроженија и најосетљивија структура друштва. Због тога се питањима и проблемима наркоманије прилази савременим концептом који се назива мултифакторски приступ. Тако је јасно зашто на скуповима и семинарима о болестима зависности присуствују лекари, педагози, правници, дефектолози, социолози и други.
Према ОУН-а превенција има више видова и активности[1] :
- Путем едукације – информисаности, утицати на промене свесности о производњи,
промету и злоупотреби наркотика, на менталне ставове и понашање.
- Корените промене ставова према дрогама и стварање нових.
- Адекватан третман наркомана и враћање у друштво.
- Спречавање и заустављање производње .
- Контрола саобраћаја на мору, копну, ваздуху. Финансијске стратегије.
Превенција има своја три вида: примарну, секундарну и терцијалну.
Примарна превенција би требало да онемогући да узроци болести добију шансу да делују на човека и да припреме особу да личном заштитом и повећаним сопственим одбрамбеним снагама заштите себе[2].
Остваривање примарне превенције се може релизовати кроз више модела, где је почетни и изузетно важан, а без кога остали модели остају недоречени, модел информисања и образовања.
Јавно информисање и едукација су мање или више експлицитне компоненте свих превентивних програма. У ове програме се укључују друштвени фактори[3]. Са питања злоупотребе дрога мора се скинути мистификаторски плашт, а проблеми наркоманије морају бити ослобођени митске атрактивности и митског имиџа. Кроз овај модел информисања, који треба да обухвати што већи део популације, формира се став јавног мњења као заједнички вредносни систем о штетности и деструктивности коришћења дрога. Током времена, овакво мишљење би требало да буде прихваћено као лични став, које би понуду дрога осујетило и дало од стране појединца негативан одговор.
Едукација о дејству дрога ( о ефектима и последицама ) се врши путем предавања, филмова, плаката и брошура[4].
Министарство унутрашњих послова Републике Србије на основу законом одређене надлежности, дужно је да поред репресивног деловања развија и превентивне активности. Почетком 2001. године, сачињен је едукативни плакат о опојним дрогама са циљем да упозна припаднике Министарства са врстама, начинима коришћења, последицама конзумирања и ефектима злоупотребе опојних дрога. Такође, сврха овог едукативног плаката је да упозна и грађане са основним појмовима о опојним дрогама у намери да се они слободније и активније обраћају припадницима МУП – а у вези проблема наркоманије.
На плакату су приказане најзаступљеније опојне дроге које се могу наћи на илегалном тржишту у Републици Србији. За марихуану, хероин и кокаин дато је по девет фотографија на којима се види како ове опојне дроге изгледају у природном облику, онако како се налазе у природи, затим прерађени изглед и изглед дрога онакав како га корисници конзумирају. Такође, приказане су и сличице ЛСД са до сада најчешће појављиваним ликовима и мотивима. “Ецстасy“, релативно нова опојна дрога на нашем илегалном нарко тржишту, приказана је у педесетак форми и ликова, такође најчешће појављиваних облика.
Поред фотографија, дата су кратка објашњења о начину конзумирања, последицама које изазива коришћење опојних дрога и ефеката након злоупотребе опојних дрога. Приказани су начини паковања и прибор за конзумирање – коришћење опојних дрога и психотропних супстанци, што исто може да помогне у детекцији наркоманије код младих корисника.
Избегнуто је коришћење појма “ уживање “ (како је то законом утврђено) опојних дрога , јер сматрамо да сама реч “уживање” делује афирмативно у погледу коришћења опојних дрога, а није у складу са светским и европским мерилима.
Поред основног циља едукативног плаката, да се припадници Министарства, грађани а првенствено родитељи, упознају са основним појмовима о опојним дрогама, намера нам је била, да се анимира активније учешће припадника криминалистичке полиције, секторских радника и осталих припадника МУП–а, како би се ефекти превенције одразили до уличног нивоа.
--------------------------------
Л и т е р а т у р а :
1. Деспотовић А., Игњатовић М, Зависност од дрога и лекова наркоманије, Ниш 1980. год.
2. Наркоманија и кривична одговорност , Правно медицински аспект, Копаоник 23 – 25. март 2000. год.
3. Rapport mondial sur les drogues. Program des Nation Unie pur pour la controle international des drogues.Publications des Nation Unies , 1999.
на врх стране 
| |
|